Zašto ostajemo u lošim odnosima?

Strah, mazohizam ili nešto treće...

 „Ostavila bih te da nisam u pms-u" je trebao biti radni naziv ovoga teksta.

Naime, upravo je tu izjavu, dala moja prijateljica Nataša koja je sinoć, po 345 put prekinula problematičnu vezu s dečkom s kojim se nateže, pa bome dobre 4 godine. Bili su zajedno, pa je on počeo švrljat po msn-u (majke mi, svi su hackeri kad treba gledat pornografiju il chatat s trebama), pa je počeo švrljat za stvarno, pa je prestao, pa su bili happy, pa opet sve iznova..je li vam se zavrtilo u glavi?

Loši odnosi, standard modernog preživljavanja ili tko preživi pričat će, ili bolje reć, pisat će.

Dogodi vam se, vozite se bezbrižno kroz život, uđete u neki odnos, nešto šetka ali nastavljate dalje, sve dok ne čujete glas preko razglasa: stanica MAZOHIZAM, molimo sve prisutne da se iskrcaju iz tramvaja zvanog čežnja.

Mazohizam i nije teška riječ, jer to doista i jesmo - mazohisti. Kako drugačije nazvati odnos u kojemu ostajete, iako već i slučajni prolaznik kuži da nešto tu ne štima?

Slučaj, ne ponovilo se

Kad sam bila mala, slagala sam puzzle, kad jedan komad ne bi odgovarao ja bi ga na silu ugurala unutra da paše. Dio se može pripisati mojoj nestrpljivosti, a jedan dio čistom hercegovačkom familijarnom mind controlu, u smislu: u pravu si, savršeno si napravila, jest majke mi, komad sunca ide na zemlju".

Jedan takav „puzzle" je bio i moj protekli odnos u kojemu sam cijelim svojim bićem znala da ne štima, ali sam na silu pokušala ugurati taj komadić, jer kakve veze ima ako se često osjećam nesretno/emocionalno izmučeno, ukoliko ima trenutaka posebnog blaženstva i savršene fuzije. Sve ostalo se da popraviti, jer doista nema nitko tako sladak, pametan, humorističan..

U toj fazi, toliko si zamažete oči, da si ne postavite ključna pitanja koja su prvenstveno temelj zdravog odnosa prema sebi: voli li ta osoba mene kako želim biti voljena? Usrećuje li me ili me baca u očaj svojim ponašanjem? Je li vrijedno gledati u mobitel k'o da ste ga rodili i dobiti neki  teroristički „da, ne" sms, radi par trenutaka te fuzije? Mislila sam da jest, jako dugo jesam, točnije zavaravala sam se da jest.

A zašto?

Prvi i glavni odgovor je bio strah. Strah da je to, to i da nema ništa poslije toga, i da je to sve jako finalno, dramatično i da ništa drugo ne postoji..  a onda je došla i zaljubljenost ili mazohizam (još sam malo konfuzna oko toga šta se tu dogodilo).

Kad se naviknete na neku konstantnu muku u želucu vrijeme je da odete, jer ljubav možda ide kroz želudac ali vam ne bi trebala izazvat ćir.

I da, ja sam radije bila s nekim tko je bio loš za mene, nego se osluhnula i rekla si: Majke ti jesi ti normalna? - ta je rečenica inače rezervirana za mog buraza...

Postavila sam isto pitanje mojoj Nataši, zašto ostaješ kad je muka?..Odgovor je bio onakav kakav sam i očekivala: „Ne da mi se mila sad upoznavat nove ljude, prolazit kroz sve to opet, umoriš se u nekim godinama. I strah me je, fakat me je strah opet sve ispočetka. Ja i on smo bili sretni na početku i jako bi htjela to vratiti. Sad vidim da više ne mogu, jer to nije isti čovjek, sad bi ga najradije zašarafila doduše, đubre jedno..."

Tek kad se nađete u sličnoj situaciji, počnete primjećivati stvari oko sebe. Onda sam počela kužiti, koliko žena i frajera se nalaze u nekom bad odnosu, i kukaju si, ali ne puštaju, čak i kada vide da je relation-ship na dobrom putu da udari u santu leda. 

Razlozi su ponekad i financijske prirode jer: k'o će sad selit u recesiji..da došlo je do toga...pa radije trpe loš odnos i skrivećki kukaju frendicama jer znaju da to nije to. Također, zanimljiva je spoznaja, kako je velika većina frajera duže sposobna trpiti loše veze. Uvijek sam smatrala kako su oni isključiva bića, ali nekako mi je iskustvo polako nametnulo drugačije mišljenje. Da ne bi sve ostalo na pretpostavkama pitala sam Denisa.

Denis je single, super tip, vrhunski zajebant, i jaaako zgodan (dam vam broj na pm;), dakle po nekim društvenim kanonima, muško-ženski odnosi mu ne bi trebali predstavljat problem, i da, on je jedan od frajera koji ne ostaju u lošim odnosima, radi dobrog seksa (frajeri će navodno radi izvrsnog seksa produljiti i odnos koji ih ne zadovoljava), ali mnogo njegovih prijatelja to rade: „Znam ih nekoliko, neki se čak nisu htjeli ni oženit, ali im se nije dalo opet izlazit u tu džunglu i tražit nešto drugo, ili sada su u situaciji kad sve šteka i kad je odnos loš al i dalje ne odlaze. E to su ti za mene papci i kukavice".

Kako znati da ne štima?

Osjećate. Ako niste sretni- znate. Ako se izobličavate i pretvarate se u nešto drugo -nije dobro. Ako vam komunikacija izgleda ovako :

Jutro je, nakon burne noći, piju kavu na njegovom balkonu

ONA: jel ti se da otić sa mnom na koncert u četvrtak..super je bend

ON: jeb** susjed ima azbest

ONA: aha, jest, problem.. Gle, mislila sam..fakat su dobri

ON: jel ti znaš koja je to opasnost čovječe? Vidi tamo

Ona okrene glavu i pogleda u daljini neki kućerak s jednom pločom (veće je lego kockice gradila u djetinjstvu od te ploče) koja je kao izvor kontaminacije.  Ne izgovori  naglas ali pomisli: "Čovječe, popušiš trave u tjedan dana da obrstiš sjeverni Pakistan a azbest će te kao dotuć..ako te i satare, zaslužio si majke mi"..i onda skuži da je jedini azbest u cijeloj priči, njihov odnos.

Gledajte, da vam ne pametujem više, ukoliko ste u odnosu za koji niste sigurni je li ono pravo, postavite si par ključnih pitanja. Prvo i osnovno je, jesam li sretna? Osjećam li se samopouzdano kraj te osobe? Jesam li poštovana? Jesam li to ja, ili imam savršenu ulogu za svaki trenutak? Drži li me strah ili ljubav? Ako imate većinsko NE, znate......ma znali ste i prije nego što sam ja ovo napisala, jel da?

Pazite mi na sebe

kiss